Besposlenost...
Propala još jedna potraga za poslom... Zašto li je u ovoj državi tako teško dobiti status zaposlenog?
Više nije caka u tome da imaš vezu, sad je važno i koliko je ta veza jaka... A šta mi obični smrtnici da radimo?
Živim u manjem gradu, znamo se svi, kao na selu i opet te niko ne poznaje kada trebaš pomoć.
Konkursi na birou su fantomski, definitivno. Postoji u časopisu, ali kad odeš da se prijaviš samo vam kažu da nemaju pojma o čemu pričate, da oni već imaju radnika na tom mestu. Pa ko je ovde lud?
Nema veze ni to što završiš fakultet pre vremena, sa visokim prosekom, opet bolje prođe onaj koji je jedva pregurao sa šesticom... Te veze i vezice su čudo...
Na faxu nema šanse dobiti posao, tj. moraš biti u rodu s nekim ili jednostavno u nekoj švalerskoj šemi sa nekim od profesora. I kome se žaliti? Svi rade jedni za druge, sve je kao jedan začaran krug...
Jedino rešenje je da zavedem nekog profesora/profesorku, pa me možda i zaposle...
