Retrospektiva...
Počela je godina i kao i na svakom početku zamislila sam se po čemu ću to pamtiti prethodnu. Jedno je sigurno, ostaće mi duboko urezana u sećanju i to ne baš lepom...
2011. godina mi je zasigurno donela mnogo smeha, ali i mnogo suza.
Počela je odlično u svim aspektima života. Držala sam časove na praksi, prošli i više nego zadovoljavajuće. Ispiti položeni. Onda je došao maj mesec i taj čuveni Festival nauke u Novom Sadu. Jedno jako lepo iskustvo, druženje. Taj sajam je pomogao i u izboru teme za diplomski rad.
Opet, ispiti položeni, došlo je na red pisanje diplomskog. Ne pamtim da sam neki rad pisala sa tolikim zadovoljstvom kao ovaj. Odlučila da diplomiram u julu (kad sam već završila i taj rad).
Tu su došle muke. Odjednom su sve sile prirode bile protiv mene. Štampač ne radi, koričenje neće biti završeno... Uh... Tu sam prolila suza i izgubila živaca. No, i to se srećno završilo.
Odbranila diplomski, konačno dobila zvanje, nakon 16 godina školovanja. Na odbrani su bili najdraži ljudi. To se naravno i proslavilo.
E, onda je došao i taj crni avgust, sve je krenulo nizbrdo. Vest da ću za kratko vreme izgubiti osobu koja mi znači najviše na svetu, uzdrmala mi je sve. Nisam bila više ista osoba. Nije bilo smeha, samo suze, mnogo suza. Kao što su rekli, tako se i dogodilo. Izgubila sam je, ta opaka bolest je odnela moju baku, a da nisam stigla ni da trepnem. Pre mesec dana na mom diplomskom, nasmejana, a sada je više nema. Do kraja godine, pa čak i sada dok ovo kucam, suze mi stalno idu.
Tuga, bes i ko zna šta još se mešaju u meni. Nije trebalo tako da bude...
Oktobar mesec je doneo konačno nešto lepo. Jedno lepo iskustvo, prilika da pomognem dragoj osobi i da se konačno osetim korisnom. To me je podiglo. Uspela sam i na sajam knjiga da odem i da ceo jedan dan provedem sa osmehom na licu. Tu se zahvaljujem osobama koje su mi to priuštile.
Usput sam upisala i master, razočarala se, ali se i pomirila s tim. Konkurisala sam i za posao, ukazala se prilika. Grebalo se, čupalo, dosađivalo direktoru, ali ništa... Stigla krajem decembra i ta prva odbijenica. No, moja mora da bude poslednja pa sam ja lepo njima poslala ''čestitku'' za nastupajuće praznike.
Sad, bliže se praznici, bliži se Božić i mene ponovo tuga obuzima, stižu me uspomene.
Idemo dalje, maska sa osmehom na licu, malo optimizma da će biti bolje i koračamo ka boljem...
Neka nam je svima ova 2012. uspešnija, optimističnija i nasmejanija od prethodne! :)
