Zašto da bude jednostavno, kad MORA da bude komplikovano?!
"Ali ja nisam zaljubljen u tebe... Želim da se ovo dešava, samo ne želim da uključujemo emocije. Ja svoje srce ne mogu da ti dam..."
Kada vam ovako nešto kaže osoba koju volite celim svojim bićem jurne vam neka vrućina u mozak, preseče vas nešto posred srede i kolena vam zaklecaju. Da, rekao mi je to... Sve je počelo jednim seksom, zatim još jednim i to je nekako počelo redovno da se dešava... Nikada ja nisam bila ta koja je prva počinjala, s obzirom da mi je rekao da njegovo srce pripada drugoj. Bio je period i pauze, čak sam mislila da se više nikada neće desiti i to je ok, ja poštujem njegovu odluku. Znam, ono što će svako pomisliti jeste to da sam glupa. Jesam, glupa sam, ali meni i taj neemotivni kontakt (sa njegove strane) znači mnogo. Šansa da ga dodirnem, da ga ljubim, da osetim njegovu strast. Da mu nije dobro, ne bi on to sigurno radio sa mnom.
Znam mnogo o toj kojoj je dao srce i zaista jeste jako, jako komplikovano. Postoje čak ti trenutci kada imam utisak da želi da budemo zajedno, da mu je lepo, ali onda opet, osećam opiranje sa njegove strane. Da, vuče ga ona, griža savesti i neka vrsta dužnosti prema njoj, toj drugoj. Nije to ljubav što on oseća prema njoj, ali je nešto što mora da radi, mora da istraje do kraja. Do kraja čega? Komplikovano je.
Pitao me je par puta: "Tebi neće smetati da mi ovo radimo kada se .... pojavi? Znaš, ona je još uvek nevina, a ja, ja imam svoje potrebe." Šta sam odgovorila? Pa, naravno da sam odgovorila da mi neće smetati. Nas to veže. Zaista smo najbolji prijatelji, obostrano. Nikada, ni u jednom trenutku, me nije posmatrao kao svoj objekat. Ne, zaista mi se poverava, smejemo se, šalimo... Desi se i taj seks... Dobro njemu, dobro meni, tzv. "prijatelji s povlasticama". Svaki put me pita da li sam sigurna da mi je ok da radimo ovo, ne želi da me povredi. Svaki put me pita šta osećam prema njemu. Ne smem da mu kažem. Uvek kažem da je to samo prijateljstvo i ništa više, a srce da mi pukne. Radim sebi na štetu. Svakim tim kontaktom ja se sve više vezujem za njega. Volela bih kada bih imala hrabrosti da mu kažem šta osećam. Dva su moguća ishoda. Prvi je da zastane, razmisli i da pokušamo nešto zajedno. Drugi je da ga izgubim i kao prijatelja, da sve postane nekako službeno, jer je neizbežno da se svakodnevno viđamo. E, zbog ovog drugog ishoda, jednostavno ne želim da preuzmem taj rizik.
Devojke se motaju oko njega, koristi on priliku, pa se zagrli, slika, ode... Gde ode? Naslućujem, ali potiskujem, ne želim da pomišljam da radi sa nekom drugom ono što radi sa mnom. Mada, znam da radi... Počinje ta moja ljubav sve više da se ispoljava, ne mogu da se iskontrolišem kada se neka devojka pojavi u njegovom društvu. A naravno da se pojavi, ja mu nisam devojka, predstavlja me kao drugaricu. Čak je nedavno i upoznao jednu, kaže da mu se jako svidela, bio je spreman i da napusti onu zbog koje ne može sa mnom da bude. Počeli su oni tu neku vezu. No, ona me je onda nazvala "rivalkom". Tu su krenule moje i njegove svađe, nismo pričali jedno vreme. I odjednom, njihov kontakt prestaje. Ja sam znala nešto o toj devojci, malo je mesto u kome živim, sve se o svakome brzo pročuje. Devojka lakog morala, materijalista. Pokušala sam i njemu to da kažem, isprozivao me je da sam ljubomorna i da, ako je tako, on će to sam da shvati. Na kraju je i shvatio. Nikada mi nije rekao da sam bila u pravu. Ne mora, ja znam da jesam.
U meni nada ne umire, nadam se da će doći taj trenutak kada će on shvatiti koga ima pored sebe...
Mnogo je sve komplikovano...
