Monotonija svakodnevice...

U poslednje vreme često nailazim na novopečene parove. To je zaista sjajno, jer znamo da ljubav pomaže da se loše stvari lakše podnesu. No, jedno mi nije jasno, oni se odmah vole? To je LJUBAV? Ili je to možda nešto drugo?

Precizna definicija ljubavi ne postoji, ali je jedno sigurno, za ljubav je potrebno vreme. Ovi parovi su tek na početku svoje veze, možda nedelju, dve, u vrh glave. Naravno, da bi bio s nekim, taj mora da ti se svidi, pa se tu javi i određena doza zaljubljenosti. Ali, zaljubljenost nije isto što i ljubav. Slično jeste, ali nije isto.

Tako se svi oni jako vole, ne mogu jedni bez drugih, ne mogu da zamisle svoj život bez onog drugog (posle 2 dana?)... Nebuloze čiste...

Na fejsu se u javnosti, na zidovima postavljaju poljupci, srca, reči ''VOLIM TE'', pesme, proflna slika se menja, pa oboje imaju istu, na kojoj su naravno njih dvoje. I onda, posle par dana, silna ''ljubav'' pukne... Onda krenu patetični statusi, srceparajuće pesme. Jedno najčešče na svojim statusima piše uvredljive reči za ono drugo. Naravno, brisanje iz prijatelja i blokiranje je obavezno.

Van virtuelnog sveta, obavezno je svakodnevno viđanje, ignorisanje prijatelja, jer sad postoje samo jedno za drugo. Svaki dan im je rutina, šetaju, ljubakaju se, drže se za ručice i nikoga ne primećuju, ni sa kim ne komuniciraju. Kad raskinu, nakon tih par dana, onda je ona kod drugarice 24 sata, plaču, puštaju srceparajuću muziku. On je sa ekipom, sedi u kafani od jutra do mraka, potpuno pijan.

 Ta faza traje nekoliko dana, tj. sve dok se ne pojavi nova osoba. Onda priča ide ispočetka...