Monotonija svakodnevice...

Koliko su neki ljudi jadni...

S vremena na vreme pišem članke za medije (novine, internet, tv) za Udruženje u kome sam aktivna. Imam taj običaj da na kraju svakog članka napišem datum kada je članak napisan, svoje ime i prezime i nadimak fotografa, ukoliko šaljem i fotografije sa dešavanja. Često se dešava da predstavnici medija ne dođu, pa ja prosleđujem svoj tekst svima. No, dešava se to da mi tekstovi budu objavljeni, nepotpisani (to tolerišem samo ako nikoga ne potpisuju, pa ja ni ne treba da budem izuzetak) ili pod tuđim imenom.

Zašto nekome predstavlja zadovoljstvo kititi se tuđim perijem? Pa, bajni, veliki "novinaru", izađi na teren i napiši svoj tekst! Ja sebe ne nazivam novinarom, jer to i nisam, novinari su ljudi sa završenom žurnalistikom. No, smeta mi krađa tzv. "autorskih prava".

Moji tekstovi nisu zakonom zaštićeni, ali bih volela, kada već taj neko uzima moj tekst jer mora za nešto i da dobije tu platu koju dobija (ja sve volonterski inače), da me samo negde u uglu navede kao izvor. Ne mora čak ni puno ime i prezime, dovoljni su inicijali. Nije to za druge ljude, važno je da ja znam.

Borba sa vetrenjačama... Bajni "novinari" sitnih medija u provinciji. Jadni ste i žalosni!

Na znam da li vam se dešavalo da vas prati osećaj samoće?

Imate ljude oko sebe, a opet, nemate tu neku osobu kojoj biste mogli da poverite svoje najdublje strahove, osećanja, tajne. Već neko vreme me prati ta samoća. O, kako bih volela da imam tu neku svoju osobu, kojoj bih mogla da kažem apsolutno sve, osobu koja bi me saslušala, dala iskren prijateljski savet!

Ljudi iz okoline smatraju me za vedru, večito nasmejanu osobu. A šta drugo? Muče mene problemi, itekako me muče. No, nije rešenje pričati o problemima svakome. Nedavno mi je jedan prijatelj rekao: "Pa ja te drugačije ne mogu ni zamisliti, nego nasmejanu." Eh, dragi (da, to je onaj dragi iz prethodnog teksta), da ti znaš koje mene brige more...

Fali mi ta neka osoba, nebitno kog pola... Moja osoba... Imam ja tog prijatelja (u kog sam usput i preko ušiju zaljubljena) i imam osećaj da sa njim mogu da pričam o svemu i da će me saslušati. No, nije da baš mogu o svemu. Kome da pričam o osećanjima prema njemu, ko bi mogao da me posavetuje?!

Verujem da svima fali ta jedna osoba... isto tako verujem da ne postoji takva osoba kojoj možemo apsolutno sve da poverimo.